Господе, Царе Небесни, Утјешитељу, Душе Истине, обаспи милосрђем и помилуј ме, грјешнога слугу Твога, и отпусти ми недостојном и прости све што Ти данас сагријеших као човјек, чак и не као човјек, већ и горе од скота: моје гријехе хотимичне и нехотимичне, знане и незнане, оне из младости, и оне од науке зле, и оне од непромишљености и мрзовоље. Ако се именом Твојим клех, или га похулих у мисли својој, или кога укорих, или кога оклеветах гњевом својим, или ожалостих, или се ради чега разљутих, или слагах, или незгодно спах, или сиромах дође к мени и ја га не погледах, или брата свога ожалостих, или се свадих, или кога осудих, или се надух, или се погордих, или се разгнијевих, или док стајах на молитви, ум се мој косну зла овога свијета, или на разврат помислих, или се преједох, или се опих, или се лудо смијах, или зло помислих, или видјевши туђу љепоту, бих њоме рањен у срцу, или говорих што не теба, или се насмијах гријеху брата свога – моји су гријеси безбројни – или бијах лијен за молитву, или што друго рђаво учиних, не сјећам се; јер све то и више од тога учиних. Помилуј ме, Творче, Господару мој, мрзовољног и недостојног слугу Твог, и остави ми, и отпусти, и опрости ми, као благ и човјекољубив, да с миром легнем, заспим и отпочинем ја блудни, грјешни и јадни; и поклнићу се, и опијеваћу и прославићу пречасно име Твоје, са Оцем и Јединородним Сином Његовим, сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
Categories: Богословски текстови, бесједе и колумне
