Већ дуже вријеме постоји иницијатива, жеља и потреба да се у Црној Гори отвори Црногорска православна богословија, која би била насљедница Богословско-учитељске школе – Цетиње која је угашена 1916 године, пратећи судбину нестанка Kраљевине Црне Горе и њене Аутокефалне православне митроплије. Православна богословија „Свети Стефан Пиперски“ – Подгорица би била духовна школа у којој се ученици васпитавају и образују у духу традиције православне цркве у Црној Гори и припремају за свештеничку и свештеномонашку службу, и даље за високо теолошко образовање на факултету или духовној академији.
Насилним укидањем Аутокефалне православне митрополије црногорске 1920. године, тј. њеним припајањем Српској православној цркви, одлукама ткз. Подгоричке скупштине о присаједињењу Србији, Црногорској митрополији је укинуто право јурисдикције над својим вјерницима. Она је остала без права да као Помјесна Аутокефална црква Црне Горе одржава канонско и догматско јединство са другим православним црквама и да своје вјерско учење и богослужење исповиједа и врши јавно.
Обновом црногорске државе 2006 године стање у Црној Гори се корјенито мијења. Свјетовна и духовна власт у Црној Гори се успоставља као што је било прије 1920. године. Ово обавезује Православну цркву Црне Горе да за своје вјернике, у складу са Уставом и законима државе Црне Горе, организује своју дјелатност. Први суштински корак је оснивање духовних школа у којима ће се за потребе њених вјерника васпитавати и образовати свој млади свештенички кадар, у духу православља и црногорске традиције. Од посебног значаја је истаћи да је извор православне духовности на подручју Црне Горе била Цетињска Митрополија, која у свом вјековном постојању имала је незамјенљиву улогу у очувању, развитку и очувању националног и етничког бића Црногораца. У вријеме када је црквене и државна власт била концентрисана у рукама црногорских владика/митрополита ова Црква је била носилац афирмације и учвршћивања слободне и независне Црне Горе.
Имајући у виду наведено Православну богословију „Свети Стефан Пиперски“- Подгорица оснива Епархијски савјет у складу са чланом 103. Устава Епархије Подгоричко-дукљанске Православне цркве Црне Горе усвојеног 16.јуна 2021. године, а на овај Наствани план и програм одобрио, епархијески архијереј, у складу са чланом 104. Устава Епархије.
Богословија представља просвјетну институцију која своје полазнике образује у складу са црквеном науком (упућује их на ријеч/слово о Богу сабрано у вјековном искуству Православне Цркве), али истовремено и у складу са принципима свјетовног, односно грађанског школства. Тако ће се у овог богословској школи изучавају библијска знања из уско – стручних предмета везаних за догме, духовни живот и црквено – књижевно стваралаштво, као и за поредак црквеног богослужења. Уз то изучавају се све релевантне теме везане за Свето писмо и историју Цркве.
Поред наведеног велика пажња поклањаће се општеобразовни предматима, односно музичком васпитању, здравим стиловима живота и савремених информатичких система и дјелатности, као и принципа говорништва (бесједништва). Важан сегмент представља изучавање језика. То на првом мјесту подразумијева упознавање са књижевним опусом и граматичким правилима црногорског језика полазника коме је то матерњи, али исто тако и када је нематерњи. Такође изчаваће се древни језици црквеног богослужења (црквенословенски и латински), као и савремени језици у општој употреби (енглески, италијански…). У овој школи ученик похађа и предмете из подручја општег друштвеног значаја као што су: општа историја, национална историја, филозофија, психологија, логика…итд.
Црна Гора има своје специфичности а једна од њих је и та да је у јеку европске секуларизације и формирања грађанског друштва, нашу државу водио православни митрополит и да је православни манастир на Цетињу био зачетник модерног школства, штампарства и других културних дјелатности. И данас у савременом мултиконфесионалном и грађанском друштву, улога Православне Цркве није ни најмање изгубила на значају. Велики, надполовичан, број црногорских грађана, интимно и колективно је везан за Цркву и њен мисионарски и добротворни рад. У том смислу је од велике важности за црногорско друштво какав ће бити образовни профил будућег православног свештеника, вјероучитеља и хуманитарног дјелатника. Такав ће и у будућности бити чувар бројних светиња и тумач многих културно – историских споменика у Црној Гори, а посебно промотер библијске етике која учи људе да буду „милосрдни према свима“, да са другима дијелимо оно што имамо, да се молимо чак и за оне који нас не воле, да чувамо породичне вриједности које су темељ друштвеног живота, да будемо умјерени у употреби природе и животног окружења.
Чланом 54. став 1 и 56. став 1 Закона о слободи вјероисповјести или увјерења, и правном положају вјерских заједница прописује се право оснивања вјерских школа од стране вјерских заједница, као и могућност да исте изводе јавно важеће образовне програме у складу са прописима из области образовања.
Имајући у виду да не постоји јавно важећи програм за средње богословске школе у Црној Гори, у складу са чланом 23, а у вези са чланом 5а Општег закона о образовању и васпитању, којима се прописују услови и поступак за доношења образовног програма средње вјерске школе, Епархија је доставила Министарству просвјете, науке, културе и спорта Елаборат о васпитно – образовној структури Православне богословије „Свети Стефан Пиперски“ – Подгорица, са приједлогом Настваног плана Богословије, на давање сагласности.
