С нама Бог!
(Еванђеље по Матеју – 1, 23)
Мој Владико, вријеме проведено у “катакомби’ је благословено. ” Прогнан’ , исмијан, имам мир који уз пост, покајање и молитву, проводим созрцавајући мој убоги” статус’. Околности су тешке. Веома тешке! Својом вјером, осјећам да због тога “немаш мира и да ти утјеху дају ‘ молитве православних вјерника, стрпљивих, као они којима си ти био духовник! “Изгнанство’ ми даје снагу вјере да сам милошћу Божијом дио православних вјерника који ће у вријеме по Божијем промислу, обновити начело “Бог је Краљ’ и тиме литургиски сабрати све православне вјернике у једну канонску аутокефалну православну цркву у Црној Гори! Никада као током овог мог” изгнанства пред ослободиоцима’ нијесам јасније разумио принцип “noblesse oblige’ ( “Племство обавезује”) да је љубав према ближњем основни исказ поштовања према” Краљу’!
Владико, вјерујем да нам треба монашког подвига, смирења у цркви, манастиру али и ван цркве и манастира! Важно је да пружимо руку помирења једни другима, како си ти говорио, Владико . Важно је да одбацимо свакога ко нас дијели јер смо једно у Господу нашем Исусу Христу! Важно је, Владико, да у љубави, Господа нашег Исуса Христа, свједочимо стих 9, другог поглавља, прве посланице Петрове :”А ви сте избрани род, царско свештенство, свети народ, народ добитка, да објавите добродјетељи онога који вас дозва из таме к чудноме виђелу своме;’! Нека би дао Бог, да сваки православни вјерник који молитвом себе “угради ‘ у канонску аутокефалну православну цркву у Црној Гори, разумије” поредак’ стиха 8, другог поглавља Посланице Јаковљеве ;” Ако дакле закон царски извршујете по писму: љуби ближњега као самога себе, добро чините’
Владико мој, нека би твојим молитвама пред Господом нашим Исусом Христом, сваки православни Хришћанин у Црној Гори осјетио у Духу, преображење ка узвишености изазова” живота по Господу Исусу Христу јер имамо обећање” Краљеве ‘ награде, односно, васкрсење!
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!
монах Антоније
