Оно што је на сајту Владе угледало свјетло дана, што је Влада Црне Горе утврдила као Приједлог за Скупштину, није оно што смо слушали од вођа литија и опозиције и представља благо изненађење.
У питању је трули компромис, који задржава на снази готово све правне институте претходног Закона о слободи вјероисповијести,
– нема појма “традиционалних црква”, нити дистинкције међу вјерским заједницама,
– нема “регистрације” али има “уписа” Митрополије и осталих епархија,
– нема ништа од “800 година” и признања “историјског континуитета” нити се признаје Српској православној цркви статус државне цркве,
– нити ће се уписивати Цетињски манастир, нити црква Св.Ђорђа нити било који вјерски објекат чије власништво није уписано у Kатастар до сада (а барем их је 40%), на Српску православну цркву.
Заправо, само све се замрзава, остаје правна празнина, да се спорови рјешавају као што је било до 29.12.2019.године. Законом ће се осјећати превареним и гласачи некадашње власти, и гласачи садашње власти. Вјероватно је само циљ да се смире страсти и да све одложи за неко друго вријеме.
Једини закључак је да остаје горчина од свега овога, да су Црногорци 30. августа пропустили историјску шансу да ријеше православно питање у Црној Гори, и да ће морати чекати неке нове изборе, да поврате оно што је њихово.
До тада, имаћемо ово “кукавичије јаје”, које може да изроди било шта што овој влади у одређеном тренутку буде одговарало, па чак и да упише Аутокефалну Православну митрополију Црме Горе, имајући у виду какве су формулације, за које се не може рећи да су неуставне.
мр Владимир Лајовић, архијереј Епархије
