Мр Владимир Лајовић је за Стандард рекао да је тешко коментарисати Темељни уговор владе ЦГ и СПЦ кад још није угледао свјетлост дана. Он сматра да је сам по себи Темељни уговор добра ствар али је спорно то што пише у њему као и то ко га потписује.

“Београдска патријаршија или како ће се већ звати тај правни субјект у Црној Гори, није се претходно регистровала/уписала, да би се легитимисала као уговорна страна, ни по старом ни по овом измјењеном закону из јануара, што је велико понижење за Црну Гору, али овој Влади очигледно не смета.
Вјерујем да ће се тим тајним документом, покушати легализивати сви бесправни књижни уписи који су били на Митрополију и на самог Амфилохија као физичко лице, тако сто ће да од сада гласе на Српску православну цркву, што никад није било у историји Црне Горе, као и да ће се покушати створити правни монопол, по узору на Србију, да ни једна друга православна црква у Црној Гори не може да се региструје као канонска, без сагласности Београда. То би трајно многло да осујети наше напоре за добијање аутокефалности”, сматра Лајовић.

То, како каже, произилази из изјава предсједника и министара у Влади да је једина православна црква у Црној Гори СПЦ, а да је ЦПЦ заправо НВО, са којом након овог Уговора неће би могуће закључити Темељни уговор, као са свим вјерским заједницама које су до сада то урадиле, иако су Влади пуна уста једнокости.

“Ми наравно, знамо да то континуриано јавно игнорисање и непомињање ЦПЦ, говори о њјховој политици, што је вид пасивне агресије и дискриминације великог дијела грађана који су православне вјероисповјести а нијесу вјерници СПЦ, због светосвасог етнофилтеизма и негираја Црогораца и њиховог националог идентитета. Они ће бити овим стављани ван правног система”, каже Лајовић.

Он сматра да би најприје требало ријешити православно питање у Црној Гори, по узору на Украјину или Македонију, добити Томос од Цариградаке цркве, а затим са Цариградом као мајком црквом (пандам Ватикану у католичанству кад за ЦГ) приступити закључењу Темељног уговора са јединственом православном црквом у Црној Гори, чије је сједиште на Цетињу, а не Београду.

“То би донијело трајно помирење и смирило нарасле тензије у Црој Гори, припремило пут за улазак нашег друштва у унију европских нација. Овако, ова Влада са врло слабим рејтингом и ауторитетом, у намјери да ојача своју позицију у односу на ЗБЦГ, пристаје на да иза очију јавности прихвати оно што ни Амфилохије не би потписао, јер се зна да је из KБЦ – а почетком октобра тражио засиједање Синода по овом питању и да је назив цркве био у оптицају – Митрополија Црногорска или Православна црква у Црној Гори, а не СПЦ, што доказује и натпис на његовом гробу”, подсјећа Лајовић.

Он упозорава да ће све ово додатно подићи тензије међу Црногорцима, смањити повјерење према Влади и угрозити међунационални суживот и стабилност, у ионако узаврелом политичком црногорском прољећу, само да би опстала на власти.

“Но то је можда неком и циљ, да би скренуо тему са економских питања која овој влади, са ограниченим мандатом, очигледно нијесу приоритет”, рекао је Владимир Лајовић, архијереј Епархије Подгоричко дукљанске.