Свјештенство Епархије Подгоричко-дукљанске, у духу молитвеног служења, поздравља одлуку Демократске партије социјалиста да се својим Политичким програмам одреди према рјешењу црквеног питања у Црној Гори, кроз обнову Црногорске православне цркве, каква је била до њеног неканонског и неуставног укидања 1918. године. Наша је молитва да и остале парламентарне партије препознају значај овог питања и историјског тренутака, да питање цркве сагледају као неодвојиви дио укупног црногорског државног и националног идентитета, како би се створила критична маса и јединство унутра нашег црногорског друштва, односно међу свима којима је Црна Гора на срцу, па да се и они програмски и акционо јасно одреде по овом питању и створе потребну респектабилну већину за усвајање приједлога Закона о вјерским слободама у Скупштини, као битног предуслова за отпочињање процеса рјешавање црногорског православног питања.<бр>Сви смо свјесни снажних опструкција и противљена које не долазе само од неких центара моћи ван Црне Горе (што је очекивано) већ и од неких, на њихову срамоту, који себе називају “црногорским”, а желе овај процес, који је сходно уставним и канонским овлашћењима иницирао предсједник Мило Ђукановић, да неодговорним и априорним одбијањем абортирају прије него је започето. Одбацују нешто прије него су сјели за сто, отворили дијалог и виђели што тај програм обнове Аукофелане Православне цркве Црне Горе уопште садржи, па да онда кажу свој став и да се одреде према њему.<бр>То не само да је неодговорно према православним вјерницима и искреним родољубима Црне Горе, то вријеђа хришћанску етику стпљивости, дијалога и толеранције коју би, да је среће, они требали да репрезентују и предводе. То противљење неумитним процесима показује неодговорност, бахатост и недораслост историјском тренутку и свијести да православна црква од искона има есхатолошку мисију симфоније са државом (не нужно властима) у којој ђелује, а особито у Црној Гори, која је била посљедња православна теократија у Европи, у којој је одувијек било незамисливо да православна црква ђелује против своје дрżаве, као што је задњих 100 година случај. Нема међусобног дијалога, сарадње и повјерења, но неће то тако остати, јер као што рече наш свети Петар Цетињски:<бр>”Све су силе слабе и ништавне за онога који право мисли”, нити је православна црква Црне Горе постала са њима, нити ће са њима нестати, јер има још вјерујућих људи којима је оно опште и национално изнад партикуларних интереса, користи и неких привилегијица које би неки појединици можда могли изгубити у овом процесу. Али је Исус Христос нама показао узвишенији пут, сопственог страдања и пожртвовања за спасење, добробит и благослов свих.<бр>Зато овако јавно дајемо подршку свима онима који су за рјешење православног питања у Црној Гори, за дијалог, јединство и помирење.
Categories: ЖИВОТ ЕПАРХИЈЕ
