Jедном су запитали Њутна: “Како је могуће да тијела мртвих, одавно распаднута, поново постану тијела својих душа?”
На то је научник помијешао гвоздене опиљке са земљом и упитао своје саговорнике: “Ко може да издвоји из прашине и састави ове гвоздене опиљке?”
Одговор није добио.
Онда је Њутн узео магнет и принио га мјешавини. Настало је комешање честица. Опиљци гвожђа почели су се хватати за магнет и једни за друге.
У прашини није остао ни молекул гвожђа.
Тада Њутн рече присутнима: “Онај, који је оволику силу дао мртвом камену, зар Он да не може дати такву моћ нашим душама када буде требало да се обуку у своја прослављена тијела.”
