Живот прије и живот послије “живота”.
Живот.
Сви наизглед живе, а толико је “мртвих”, успаваних, људи. Kажемо да живимо, а толико смо далеко од живота.
Неко живи унутра, а Неко споља, а Неко никако.
Неко живи физички а Неко психички а Неко духом.
Гдје је јединство тројства? Гдје смо залутали и/или смо намјерице у лавиринт постављени?
Тежимо Светом Тројству, Оцу, Сину и св. Духу.
А шта је наша физичка природа? Шта је наша психичка природа? Ста је наша духовна природа? Гдје смо? Од кога смо? Kуда идемо? Увијек присутно. Увијек пожељно питати Се.
Kо тражи Тај и нађе. Kо покуца томе Се и отвара.
Kажу Нам да смо свјесна бића, а јако је мало свијести.
Kажу Нам да смо будни тј. живи, а јако је мало будних тј. живих.
Kажу, Они сто Се не питају, Они што спавају, Они што наизглед живе.
Живот, тако близу а тако далеко.
Једна нит Нас спаја. Једна нит Нас раздваја.
Kажу – ” какве су ти мисли такав ти је живот” (старац Тадеј). И тако почнеш да сређујеш мисли да би средио живот. И док то радиш живот прође поред тебе.
И док то написах схватих да Сам понешто и промијенила промијенувши мисли.
Покушајте.
Живите.
Живите, из дана у Дан све више и више. Живите, сваком честицом свог бића.
Живите, у јединству тројства.
Живите, у светом Тројству.
Пише: Марина Булајић
