Антоније Абрамовић (Kотор, 16.јул 1919.године – Подгорица, 18. новембар 1996.) је први поглавар обновљене Црногорске православне цркве. Рођен је у Ораховцу крај Kотора. По рођењу исте године крштен је на Илиндан (02.августа) у цркви светог Василија у Доброти, добио је име Илија.
По националности Црногорац, Након краћег боравка у манастиру Прасквици (1935), одлази у манастир Високе Дечане (1937). Свештенички чин је стекао 1941. године, а потом је обављао разне манастирске службе, да би 1950. године постао и дечански игуман. Остало је забиљежено да је током Другога свјетскога рата спасио манастир од разарања.
Током наредних година, обављао је службе у разним манастирима, а 1959. године постављен за игумана манастира Савине код Херцег Новог. Године 1961. био је виђен као један од могућих кандидата за упражњено мјесто митрополита црногорско-приморског.
Из Српске православне цркве добија канонски отпуст, те постаје клирик Грчке православне цкрве. Након боравка у Атини (1962), отишао је у Сјеверну Америку (1963). Ступио је у клир Руске православне цркве у Kанади и три деценије касније именован за викарног епископа за Kанаду.
На Лучиндан 1993. Антоније се одазвао позиву православних Црногораца, који се нијесу осјећали вјерницима епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Митрополије црногорско-приморске), те се на црквено-народном сабору ставио на чело покрета за обновљање до 1922. канонски признате и једино постојеће православне цркве у Црној Гори . То је изазива бијес у српским црквеним круговима који су се жестоком медијском кампањом покушавали компромитовати Антонија оптуживши га за раскол.
Био је члан Црногорског културног друштва из Торонта. Прије одласка у Црну Гору сусрео се са чланством ЦKД у Торонту и такође у Торонту обавио прва кршћења по правилима Црногорске православне цркве.
Митрополит Антоније, који је у служби божјој провео 60 година, остао је упамћен као човјек благости, примјер јеванђеоског живота, јака екуменска и врло популарна личност. Говорио је: “Вјера не смије бити извор мржње”
Антоније се упокојио 1996. године. Сахрањен на Цетињу.
