Ријешио мали мрав да иде на поклоњење светињама у Јерусалим. Ту своју намјеру објави свим животињама на једном великом животињском збору. Запрепасте се сви од реда. Па како је која дохватила ријеч, а прво су говориле велике животиње, крену да га коре и грде.
–Баш си ти, тако мали и слабашан,ријешио да идеш за Јерусалим. Ми, велики и снажни, не усуђујемо се да кренемо. Па знаш ли ти колико је мора и гора до тамо. Па колико је опасности.
Ређали су се дискутанти читавог дана, а мали мрав је покушавао да добије ријеч, али како је био мали и најмањи на сабору никако није успијевао. По неко га примијети, па се још јаче брецну на њега:
-Гле ти њега толика брда и планине, а он ће све то да пређе.
Када дође вече и сви су већ су говорили; дозволише и малом мраву да каже нешто.
-Ето, ја знам да сам мали и најмањи од свих вас. Знам да има много опасности на том путу и да је много мора и гора до тамо. Ја знам да је Јерусалим далеко, али за мене је важније да будем на правом путу, па макар умро на том путу и никад не стигао у Јерусалим.
