<п>Учинили смо све да до дијалога дође, да се конструктивно и добронамјерно у оквиру органа цркве ријеше отворена питања и нагомилани проблеми. Међутим, умјесто одговора на наше Иницијативе Синоду и позитиван одговор на жалбу оца Лајовича, добили смо само презир, заташкавање и нова искључења. Незванично смо обавијештени да су ипођакони Булат Булатович и Небојша Миранович прећутно искључени, јер им је забрањено да служе у мантијама и да се причесте. Kоји је разлог? Има ли правде, милости и транспарентности у одлучивању?
<п> Питамо се, ко прави пођеле у Цркви? Онај који говори истину и тражи правду или онај који посеже за искључењима и подметањима, против сваког слободномислећег слуге Божјег који се не мири са статусом кво и са 20-годишњом стагнацијом, назадовањем и пропуштањем ове историјске прилике да се ријеши црквено питање у Црној Гори послије 100 година. Имајући у виду насталу ситуацију, а полазећи од Kанаона Свете православне цркве, на састанку клирика Подгоричко-дукљанске епархије једногласно је одлучено да се изађе са јавним саопштењем о нашој одлуци да прихватимо Омофор Италијанске православне цркве, конкретно Митрополита Володимира који је члан њеног синода, како би могли легитимно да наставимо своју службу Богу и Црној Гори.
<п> У својој грамати од 04. ¡уна о.г. Високопреосвећени именује оца Лава Лајовића за свог Архиепископског викара за Црну Гору , наводећи сљедеће:” Ми Володимир, Божијом милошћу, вољом Светог Синода и Украјинске Православне Цркве-Kијевског Патријархата, архиепископа острва Св. Јулија и Цивитас Цлассис, овим синодичким писмом са нашим потписом и печатом, потврђујемо пречасном презвитеру оцу Лаву Лајовићу да смо прихватили његову петицију и након што смо анализирали све Свете каноне Свете православне цркве Исуса Хртста, одлучили смо да га поставимо као дио Kлира наше Православне Архиепархије (дијецезе) и да га унаприједимо као предстојатеља Подгоричко-дукљанске метохије. Ми смо га унаприједили на ранг Протопрезвитера и такође смо одлучили да исти буде наш викар и да има право да носи Митру и два напрсна крста. Ми благосиљамо његову јеванђелску мисију и дајемо му нашу духовну заштиту да представља нашу Православну Архиепархију на од Бога благосиљаној земљи Црне Горе.”
<п> Сав клир наше Подгоричко -дукљанске метохије који поред оца мр Лава Лајовића, чине и мр Марко Луковац, ђакон, Борис Поппвић, ђакон, Небојша Мирановић, ипођакон, мр Никола Ераковић, ипођакон и Спец.правних наука Булат Булатовић, секретар и ипођакон, иако ожалошћен у срцу због свега овог одбацивања, ниподаштавања и прогона, овим јавним путем проглашава своју чврсту одлуку да настави служење Богу и Црногорској цркви. Ово чинимо увјерени да увијек има начина да се расколи којих је нажалост увијек било у историји Цркве рјешавају дијалогом, толеранцијом и братским опроштењем. Даћемо времена времену да се Црногорска православна црква која се негђе заплела и скренула са пута које је поставио блаженопочивши Владика Антоније Абрамовић обнављајући је са својим народом давне1993.године на Церињу.
<п> То славно име Црногорске цркве које она носи обавезује пред Богом и људима да се врати Христовој спасоносној јеванђеоској мисији и да се престане себично бавити собом, неким ситним привилегијама, дисквалфикацијама и искључивањем нових снага и школованих људи и часмих Црногораца, који би да се мање баве популизмом, псеудодуховношћу, политиканством и пребацивањем кривицу за своје неуспијехе на друге а више да се бави проповиједањем и служењем обичном човјеку који је гладан Божје ријечи и духовне утјехе и спокоја. Ми јавно прокламујемо да прихватањем омофора Високопреосвећеног Митрополита Володимира не престајемо да се молимо за Владику Михаила, да му Господ да мудрости и снаге да направи неке промјене у својим редовима и да не дијели Црногорску цркву, него да је води путем помирења, јединства, јачања и напретка, на благослов свих вјерујућих људи у Црној Гори а на славу нашег Господа Исуса Христа. Зато, слава Богу на висини, а мир и добра воља међу људима. Да је вјечна Црна Гора!
<п>Учинили смо све да се конструктивно и добронамјерно у оквиру органа цркве ријеше отворена питања и нагомилани проблеми, саопштили су Kлирици Подгоричко-дукљанске епархије након што нису добили позитиван одговор на Иницијативе Синоду и на жалбу оца Лајовича.
<п>“Добили смо само презир, заташкавање и нова искључења. Незванично смо обавијештени да су ипођакони Булат Булатович и Небојша Миранович прећутно искључени, јер им је забрањено да служе у мантијама и да се причесте. Kоји је разлог? Има ли правде, милости и транспарентности у одлучивању? Питамо се, ко прави пођеле у Цркви? Онај који говори истину и тражи правду или онај који посеже за искључењима и подметањима, против сваког слободномислећег слуге Божјег који се не мири са статусом кво и са 20-годишњом стагнацијом, назадовањем и пропуштањем ове историјске прилике да се ријеши црквено питање у Црној Гори послије 100 година”, кажу из Подгоричко-дукљанске епархије.
<п>Имајући у виду насталу ситуацију, а полазећи од Kанаона Свете православне цркве, на састанку клирика Подгоричко-дукљанске епархије, како су поручили, једногласно је одлучено да се изађе са јавним саопштењем о њивој одлуци да прихвате Омофор Италијанске православне цркве, конкретно Митрополита Володимира који је члан њеног синода, како би могли легитимно да наставе своју службу Богу и Црној Гори.
<п>У својој грамати од 04. ¡уна о.г. Високопреосвећени именује оца Лава Лајовића за свог Архиепископског викара за Црну Гору , наводећи сљедеће:” Ми Володимир, Божијом милошћу, вољом Светог Синода и Украјинске Православне Цркве-Kијевског Патријархата, архиепископа острва Св. Јулија и Цивитас Цлассис, овим синодичким писмом са нашим потписом и печатом, потврђујемо пречасном презвитеру оцу Лаву Лајовићу да смо прихватили његову петицију и након што смо анализирали све Свете каноне Свете православне цркве Исуса Хртста, одлучили смо да га поставимо као дио Kлира наше Православне Архиепархије (дијецезе) и да га унаприједимо као предстојатеља Подгоричко-дукљанске метохије. Ми смо га унаприједили на ранг Протопрезвитера и такође смо одлучили да исти буде наш викар и да има право да носи Митру и два напрсна крста. Ми благосиљамо његову јеванђелску мисију и дајемо му нашу духовну заштиту да представља нашу Православну Архиепархију на од Бога благосиљаној земљи Црне Горе.”
<п>“Сав клир наше Подгоричко-дукљанске метохије који поред оца Лава Лајовића, чине и Марко Луковац, ђакон, Борис Поповић, ђакон, Небојша Мирановић, ипођакон, Никола Ераковић, ипођакон и Спец.правних наука Булат Булатовић, секретар и ипођакон, иако ожалошћен у срцу због свега овог одбацивања, ниподаштавања и прогона, овим јавним путем проглашава своју чврсту одлуку да настави служење Богу и Црногорској цркви”, наводе они.
<п>Додају да ово чине увјерени да увијек има начина да се расколи којих је нажалост увијек било у историји Цркве рјешавају дијалогом, толеранцијом и братским опроштењем.
<п>“Даћемо времена времену да се Црногорска православна црква која се негђе заплела и скренула са пута које је поставио блаженопочивши Владика Антоније Абрамовић обнављајући је са својим народом давне1993.године на Церињу. То славно име Црногорске цркве које она носи обавезује пред Богом и људима да се врати Христовој спасоносној јеванђеоској мисији и да се престане себично бавити собом, неким ситним привилегијама, дисквалфикацијама и искључивањем нових снага и школованих људи и часмих Црногораца, који би да се мање баве популизмом, псеудодуховношћу, политиканством и пребацивањем кривицу за своје неуспијехе на друге а више да се бави проповиједањем и служењем обичном човјеку који је гладан Божје ријечи и духовне утјехе и спокоја”, кажу из Подгоричко-дукљанске епархије.
<п>“Ми јавно прокламујемо да прихватањем омофора Високопреосвећеног Митрополита Володимира не престајемо да се молимо за Владику Михаила, да му Господ да мудрости и снаге да направи неке промјене у својим редовима и да не дијели Црногорску цркву, него да је води путем помирења, јединства, јачања и напретка, на благослов свих вјерујућих људи у Црној Гори а на славу<бр> нашег Господа Исуса Христа. Зато, слава Богу на висини, а мир и добра воља међу људима. Да је вјечна Црна Гора!”, поручују на крају..
