(или “одраз аутокефалности православне цркве у Црној Гори у књизи Духовник Царске породице /Светитељ Теофан Полтавски Нови Затворник.)
Значај који је имала Аутокефална Православна Црква у Црној Гори, може се виђети и у књизи” Духовник Царске породице /Светитељ Теофан Полтавски Нови Затворник. Наиме, Светитељ Теофан Полтавски Нови Затворник био је лични исповједник мученички страдале царске породице Романов. Најприје Царице Александре Фјодоровне, затим Великих Књегиња Олге, Татјане, Марије, Анастасије, престолонасљедника Алексеја Николајевича као и Императора Николаја II.. Дио књиге је под називом “Кратка канонска расуђивања о календару’. Садржи одговоре на предмету тему које је дао Светитељ Теофан Полтавски Нови Затворник.у којем између осталог пише : “Од 1902 до 1904 године представници Аутокефалних Православних Цркава :Константинопољске, Јерусалимске, Грчке, Руске, Српске, Бугарске, Румунске и ЦРНОГОРСКЕ званично су се изјаснили по питању реформе црквеног календара. Резултат разматрања ове теме био је у корист одбацивања календарске реформе како због вјероисповједних мотива, тако и због страха од немира у Цркви, који би могли да поколебају њен ауторитет’.
Најискреније себе (духовно, православно) видимо када се упоредимо са нама драгом браћом и сестрама у Христу. Кроз историју (до 1918 године ) већински првославни народ Црне Горе, чувајући војно, градећи економску независност сопствене државе и духовно његујући аутокефалну православну цркву, најјачу заједницу у Светоме Духу имао је са народом Царске Русије. Црна Гора и Русија државе с веома динамичном историјом. Краљевина односно царевина , затим државе комунистичког уређења са транзицијом ка парламентарној демократији вишестраначког политичког друштва. Како током историје тако и данас наше унутрашње духовно (православно)” житије’ има рефлексију у спољашњем свјетовним учинку. Русија је током сопственог историјског” житија’ дjеловањем
Московске патријаршије увијек знала да је најважније имати” јаке синове на вратима’ (Псалам 127, стихови 4 и 5 : 4, ” Шта су стријеле у руци јакоме, то су синови млади, 5 Благо човјеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.). Зато је била и остала једно у Духу, способна да се усавршава и одбрани. Црна Гора је на жалост кроз историјске епохе, оставши без аутокефалне канонске православне цркве “губила синове на вратима’.
Мјесто” синова’ населили су “фарисеји и трговци’. Зато сада Црна Гора духовно лута” пустињом’ и чудо је Божије да још увијек има “обућу на стопалима’. Не знам колико ћемо дуго” ходати пустињом’. Само Бог зна која ће генерација “синова’ Црне Горе” жива у Духу и тијелу изаћи из пустиње’ и хоћу ли ја бити међу њима. Каква год буде промисао Божија, нека би “пустиња’ наше духовне садашњости изродила православне Хришћане свих националности који би разумјели неопходности црквеног снажног и јединственог живота у нашој држави.” Врата пакла’ неће надвладати Црну Гору само ако прије свих Црногорци и Срби у црквеном уређењу које је установио Књаз Никола, заједно, молитвено бране наше светиње по надахнућу псалмописца Цара Давида који у Псалму 101, стих 8, пише :”Јутром затирем све безбожнике на земљи, да бих истријебио из града Господњег све који чине безакоње’. Када” прва генерација синова изашлих из пустиње изроди своје синове’ тада ће наша држава бити отпорна на свако искушење и неће бити миран ни један “град ‘ који нам буде непријатељски настројен.
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!!
јеромонах Антоније
