Све могу кроз Христа који ме јача.” – Филипљанима 4:13
Мој Владико, док ти пишем “писма ” свјестан сам да у садашњости својим садржајем дјелују дијелу читалаца, као бунцање неканонског монаха. Увреде, понижења, живот на” првој линији фронта’ али и истовремено мисионарење о потреби обнављања канонске аутокефалне Православне Цркве Црне Горе. Ово је мој “крст’, Богу хвала на томе! Црквени живот у Црној Гори је живот парадокса. Они који својим ” патриотизмом ‘ у кафанама и на крсним славама величају династију Петровић истовремено су својим дјелима против ” аманета’ о уређењу православне цркве који је као легат оставила династија Петровић Његош.
Као допринос сопственом парадоксу ” благосиљају ‘ мржњу према браћи у Христу која желе очување и обнову “аманета’. Јасно ми је Владико, да ће подложни манипулацијама, потомци водити” ратове ‘ својих предака док год не буде обновљене канонске Православне Цркве Црне Горе. Мисионарењем, Владико у мом животу развијам самопоуздање понизношћу пред Господом који ме удостојио да будем најмањи међу онима који бране светородну династију Петровић Његош, која је кроз Књаза Николу дефинисала статус православне цркве у тадашњој Књажевине Црној Гори.
Владико, мене грешног и недостојног Бог је удостојио монашења и подвига који си Ти започео. Путем твог подвига не могу ходати без сазнања које ми дају Псалми Давидови – 16. поглавље, стих 2 : “Рекох Господу: ти си Господ мој, немам добра осим тебе’. Самопоуздање које имам из наведеног стиха учвршћује ме у вјеровању да ће доћи до саборности православних хришћана у Црној Гори и обнове канонске аутокефалности. Градећи сопствено самопоуздање постом, молитвом и покајањем, знам да морам ” умријети себи’ свједочећи православној браћи у Христу о неопходности причешћивања из “истог’ путира у свим црквама и манастирима Црне Горе. Ово је једини пут који ће Црну Гору учинити империјом у Духу а православне вјернике међусобно учинити јаком породицом у Исусу Христу по стиховима 4 и 5 Псалам 127: 4. Шта су стријеле у руци јакоме, то су синови млади. 5 Благо човеку који је њима напунио тул свој! Неће се осрамотити кад се стану разговарати с непријатељима на вратима.).
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!
јеромонах Антоније
