Данас након 28 година од незапамћеног злочина над башњачким народом, важно је инсистирати на квалификацији злочина у Сребреници, јер тај демон се и даље гаји, лебди у ваздуху, егзистира у острашћеним изјавама вођа вјерског ентофилтизама и националнистичког екстремизма, који би да поново прекраја границе на Балкану на етничког принципу, искључујући могућност суживота и грађански уређених држава.
Геноцид је питање мотива, није само питање масовног убијања, јер можеш и једног јединог човјека убити а да се тај злочин дефинише геноцидом јер је учињен у јасној намјери етничког чишћења, односно протјеривања са одређене територије и истребљења неког само зато што припада другој националности и вјери.
За Црногорце је ово питање постало веома важно, јер смо још само ми остали на простору Еx-Yу коме се систематски негира националност и вјера од стране српске политичке и вјерске елите, а будући малобројни, можемо постати жртве само зато што смо Црногорци и православци.
ЗАТО СЕ СЈЕЋАМО ОВОГ ДАНА, ДА СЕ НИКАД И НИКОМ НЕ ПОНОВИ!
