Смисао брака, односно породице је спасење!
Непобожна жена побожним мужем, непобожни муж побожном женом, дјеца побожним родитељима, родитељи побожном дјецом… Божји позив и спасење није само за нас, него и за наше укућане. Какав би то Рај био без наших најближих цијелу вјечност.
Много је примјера у Библији и житијима светих гдје је спасење нешто што се сматрало колективним… У томе је светост тајне брака… сјетимо се “Самосмога” Ноја (диван израз је осмочлану породицу оличену у једном човјеку) праведног Лота са породицом, крштење цијелог дома стотинка Корнелија, затим цијелог дома Лидије Македонке, цијелог дома оног Тамничара који је чувао Павла и Силу, Стефинин дом којег је цијелог крстио ап. Павле … итд.итд.
Зато молимо за своје укућане, све је по милости, јер нијесмо ми повјеровали у Бога јер смо паметнији од других, него је Он први повјеровао у нас. Молимо се и за своје покојне, јер све док траје вријеме док се наврши “мјера молитава” има смисла се молити за милост Божју да не будемо суђени са свијетом.
Све је по милости, спасење је дар Божји и није по дјелима да се ни један не би хвалио. То што си узвјеровао једини у дому, је чудесна привилегија за могућност да се и они спасу твојим свједочењем, животном и молитвом.
Зато ђаво кидише на бракове и породице, зато је тако тешко очувати то јединство… али благо оном који потрипи Христа ради, видјеце велика чуда у своме дому.
Владика Владимир
