На врху леденог бријега црногорске “националистичке” идеологије кратке памети је ова логика коју читам по Фацебоок-у, да Црну Гору као државу могу издати само Црногорци, односно њихове “Црногорске партије”, а не сви они који су њени грађани. То је логика једнонационалних држава које нас окружују, чија идеологија и систем вриједности од 90-их година прошлог вијека до данас побјеђује. Под чији утицај смо потпали.
Побјеђују, јер све друге националности и њихове политичке субјекте ослобађамо одговорности за судбину наше земље. Зато што ми нијесмо начисто какву то Црну Гору хоћемо, у којој је национални састав такав да је Црногораца мање од 2/3 потребних за уставне промјене.
Е, на таквим ступиђним темељима, неки упорно граде нашу нацију, па су чак приликом обнове црногорске цркве тих 90-их осмислили идеју да је то само за Црногорце и да дјелује на Цетиње и тамо гдје су Црногорци национално бројнији.
И што сте добили? Конфузију, расуло и пораз. Боримо се на терену и логиком оних против којих се наводно боримо, који својим системом вриједности разграђују јединство ове земље на етничкој основи, а нарочито њену православну цркву као једну, свету, саборну и апостолску цркву.
Тиме смо ослободили одговорности Цркву Србије за њен субверзиван рад, чак јој се ти црногорски националисти диве, јер би и они да могу стварали Црну Гору као једнонационалну државу, без других националности, а заправо због те логике не раде ништа на терену гдје нема Црногораца. Нема ни црквених одбора ни пројеката, ни манифестација нити било чега.
Такви идеолози ЦПЦа су дали и морални и догматски алиби СПЦ-у за свој етнофилетизам и заправо они су издајници Црне Горе, овакве каква јесте, односно каква је требала бити. Одрекли су је у цјелини њених граница и њених прокламованих грађанских вриједности.
Колико сам само глупих текстова прочитао академика и идеолога ЦПЦ-а и са којима сам се стално расправљао, који нијесу за оно што канони православне цркве и устав Црне Горе говори, јер они никада нијесу били за јединствену православну цркву, па самим тим ни за јединствену Црну Гору. Хтјели су Цркву Црногораца, па је њихов најдаљи стратешки домет био да ЦПЦ заправо заузме само манастире на територији данашње Митрополије ЦП-а, а да остали храмови припадну трима “српским епархијама” и да оне наставе да дјелују у Црној Гори, као дио Београдске патријаршије.
Е, у томе је проблем пријатељи моји, зато нам слиједи оно што попови СПЦ-а зову “Украјинизација”, односно регионализација или распарчавање Црне Горе. На то су због своје невјере у Бога и Црну Гору, пристали чланови Митрополитског савјета ЦПЦ-а све ове године, чију спотицање гледамо годинама са сузама и нелагодом.
10 књига сам написао, и овдје бар неколико хиљада објава имао, и објашњавао глувима и слијепима да је будућност ове грађанске Црне Горе (у авнојевским границама)у јединственој и аутокефалној Православној цркви Црне Горе, или … чека нас “украјинизација”, вјероватно у границама (слика) које српски попови и њихови идеолози нијесу случајно направили од 1999. до 2001. године.
ПИШЕ: Владика Владимир
