Еванђеље по Луки – поглавље 23, стихови 42 и 43:
“И рече Исусу: опомени ме се, Господе! кад дођеш у царство своје.
И рече му Исус: заиста ти кажем: данас ћеш бити са мном у рају’
Владико,
увијек када мислим на Васкрсење Господа нашег Исуса Христа, прва асоцијације ми буду наведени стихови. Разговор Господа нашег Исуса Христа са разбојником који је Господу са десне стране је за мене нада и обећање.Нада у милост и опраштање мојих гријехова. Обећање, љубави којом ме Господ љуби и ако сам први међу грешницима. Сви гријешимо мој Владико. Нисам ни ја другачији. Грјешан сам човјек. Монашки постриг и мантија, подсјећају ме да сам се обавезао на молитву, смирење и трпљење. Прогон којем сам изложен, (како ја тако и братство Епархије Подгоричко Дукљанске Православне Цркве Црне Горе) чини мој свакодневни живот пуним искушења. Свјестан сопствених слабости знам да често “падам’ али Божијом вољом још сам усправан на ногама.
” Мир ‘ који су успоставили “јакобинци ‘ и њима лојалан народ, огледа, се у” гиљотини мира и разумијевања ‘ према свима и свему што собом носи могућност обнове канонски признате аутокефалности Православне Цркве Црне Горе. Они својим чињењем говоре” узми овога, а пусти нам Вараву’ (Еванђеље по Луки – 23. поглавље, стих 18). “Варава ‘ им је брат а ја сам им, према њиховом односу ка мени, непријатељ. У овом односу, овим околностима одвија се моје” преживљавање у рату ‘. А “преживљавање у рату ‘ је искушење за монашку, Хришћанску етику увијек када су” јакобинци, Варава’ и њему слични у мојој близини. Деси ми се, Владико мој, да помислим како је мени сада теже него што је 1789 године било тадашњем клиру цркве у Француској. “Чујем те’ Владико како ми говориш да описујем апсурдна размишљања. Доиста, рационално, не може се упоређивати 1789 година и данашње вријеме.. Али, метафизички речено, колико год апсурдно звучало, чини ми се, теже је данас бити молитвеник пред Господом за канонску аутокефалност Православне цркве Црне Горе. Зашто? Зато што сада “јакобинци'” “убијају без испаљеног метка'” духовношћу која није сагласна са начином функционисања цркве који је у аманет оставио Књаз Никола, чланом 40. Устава књажевине Црне Горе из 1905. године.
Владико, увијек Васкрс пратимо стиховима :
“Гдје ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, побједа?’,( стих 55, поглавља 15, Прве посланице Коринћанима). Молитвама твојим Владико, пред Господом нашим Исусом Христом, охрабри, подстакни, православне Хришћане да се својим чињењем испуне аманет Књаза Николе васкрсавајући канонски признату аутокефалну Православну Цркву Црне Горе!
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!
ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
јеромонах Антоније
