(МАРАН АТА – ГОСПОД ДОЛАЗИ, 1. Кор. 16:22)
Мој Владико, “Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове. Стога, будите мудри као змије и безазлени као голубови. (Матеј 10:16), рече Господ наш Исус Христос својим апостолима када их је слао да шире радосну вијест Еванђеља. Ове ријечи упућене су и нама сада у Црној Гори на наше животне околности и искушења. Бити безазлен и мудар међу “вуковима’ је велики Божији дар за који се квалификујем, покајањем, снагом вјере и храброшћу јавног наступа. Свака особа која јавно промовише обнову канонски признате аутокефалне Православне Цркве у Црној Гори живи окружена” вуковима’. Ова “чаша’ није заобишла ни мене! Преносећи вам лично искуство могу рећи да је овакав живот свјетовно гледано “ходање на првој линији фронта’. Тешко је бити изложен исмијавању, пљувању, увредама најнижег примитивизма. Ипак слава Богу на овоме! Знам да, се” вукови’ крећу у чопору. Када нема “чопора’ види се страх и несигурности “вука’ приликом личног сусрета са безазленом душом Хришћанском која жели аутокефалну канонску Православну Цркву у Црној Гори.” Ово искуство свједочим са “линије фронта’ када се сретнемо очи у очи, ријеч на ријеч. Свети Апостол Павле у Посланици Ефесцима, поглавље 5, стих 18, пише”
И не опијајте се вином, у коме је курварство, него се још испуњавајте духом’. Све је више “вина’ на супротној страни код моје браће у Исусу Христу. Кроз” вино ‘ ме гледају и под “утиском вина’ самном разговарају и међусобно о мени говоре. Владико, видиш ли, ” вукови ‘ и ако сада имају “планину’ односно медије имовину, новац,” набилдоване момке из хора’ спремне да “љубав’ и крст свједоче песницама према онима који нијесу попут њих, живе данас у страху од безазлених и мудрих. Зашто живе у страху? Зато што знају да ће безазлени и мудри побиједити” вукове’ и ослободити “планину’ снагом вјере, дјеловања и мира који им је оставио Господ наш Исус Христос. Мислим на мир о којем пише, Свети Апостол Павле, у посланици Филипљанима, писаној док је био ” у оковима’ у Риму.” И мир Божиј, који превазилази сваки ум, да сачува срца ваша и мисли ваше у Господу Исусу.
(Филипљанима 4:7). Драги Владико, твојим молитвама пред Господом нашим Исусом Христом, помогни ми да растем у вјери и да издржим чак и онда када ми се буде чинило да нема никога ко би самном говорио “Оче Наш’! Помогни ми Владико да сваком брату и свакој сестри у Христу, пренесем поруку о нашој заједничкој православној одговорности пред Богом, за Црну Гору. Времена је мало а важније је него икад да попут оних Хришћана који су са тобом, Владико, били док си физички Црном Гором ходао, разумију и данас браћа, сестре у Христу (како год се национално изјашњавали) неопходност за јединством у Духу , снагом у тијелу и економским напретком Црне Горе који је везан највише за саборност нас православних Хришћана.
Владико, плаче ми се кад читам да духовно недостојни твога имена у овим околностима “рата’ желе да славе бројеве, године које су прошле. Желе ето и они да” кроз вино’ пјевају пјесме и шире обману међу вјерним народом. Сви су они Владико мој, “дезертери са фронта’ Није ово Владико, вријеме за славље. Доведени смо мој Владико у околности које од нас захтијевају снагу и јединство у Духу да би смо из “рата’ који водимо за одбрану наших душа изашли као побједници, љубећи ближњег свог као самога себе. Зато нека би дао Бог молитвама твојим Владико Антоније да поучени ријечима написаним у Посланици Јеврејима – 12. поглавље, стих 2 : “Гледајући на начелника вјере и свршитеља Исуса, који мјесто одређене себи радости претрпље крст, не марећи за срамоту, и сједе с десне стране пријестола Божијег. ‘ покажимо нашу храброст и мудрост у обнови канонске аутокефалне Православне Цркве Црне Горе!
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!
јеромонах Антоније
