Друга Посланица Светог Апостола Павла Коринћанима,  (6,16-18;)

  1. И какво јс слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: „Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.” 17. Зато изађите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог, и ја ћу вас примити,’.

“Блажени’ су, и ако од следбеника идола прогнани, сви који животом својим као у “винограду Господњем’ раде на обнови канонске аутокефалне Православне Цркве Црне Горе. Свједочећи истину и љубав према ближњем свом, изашли су из” средине” која својим већим дијелом мрзи, пријети, јер им (не)свјесно у замку гријеха и духовне прелести  заробљеним, ништа осим овога преостало није. Тако раде  мислећи да  Богу службу чине.

Знам, осјећам, снагом своје вјере  да “пред олтаром плакаше канђело’ у свакој молитви прогнаних због канонске аутокефалне Православне Цркве Црне Горе. Нијесу и неће “блажени ‘ а” прогнани правде ради’ пристати на” приношење жртве идолима’ оличене у системском урушавању духовности Црне Горе.

Гледајући писана свједочанства из времена Антонија I Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорског, видим “лучу’ која се угасити неможе а сијаће заувијек на благослов, братске и сестринске љубав у Христу, свих православних вјерника без обзира на њихову националну припадност.

ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!

Јеромонах Антоније