Псалми Давидови, псалм 94 стих 1:
“Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!’
Потписан је Темељни Уговор са Српском Православном Црквом, односно њеним Епархијама у Црној Гори.” Пишем’ ти Владико, јер снагом своје вјере, знам да ћеш виђети “писмо’ страдања мога. Враћа ми се у сјећање порука коју си увијек понављао, записана у Јеванђељу по Матеју” “Будите мудри као змије, а безазлени као голубови”. Мудрост расуђивања и безазленост у нашим срцима обавезује нас јасније него икада до сада да својим животом и односом према обнови канонске аутокефалности, кажемо “Црногорци не љубе ланце!”. Темељни Уговор са Српском Православном Црквом јесте ланац на духовни и свјетовни живот у Црној Гори. Везана је ланцима Црна Гора сада! Везан си ланцима ти Владико, твоје страдање за православље у Црној Гори! Везан сам ланцима ја грешни коме је требало времена да разумијем твоју жртву коју си примио на себе. Ипак Богу сам захвалан што сам сада на твом путу, који је установљен УСТАВОМ ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ у члану 40 као и у УСТАВУ СВЕТОГ СИНОДА У КЊАЖЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ у члану 1. Сада се у ланцима налази и Књаз (Краљ) Никола који је својеручно потписао УСТАВ ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ на Цетињу на Никољдан 1905 и УСТАВ СВЕТОГ СИНОДА У КЊАЖЕВИНИ ЦРНОЈ ГОРИ, проглашен 30 децембра 1903 године на Цетињу. Црна Гора је у духовном ропству! Ипак нема ни помисли о предаји јер по ријечима Јеванђеља по Матеју, Поглавље 24, стих 13 ”
Али који претрпи до краја благо њему.’. Владико мој, не пишем ово себе ради, јер како пише Апостол Павле у Другој Посланици Коринћанима поглавље 12, дио стиха 7″ даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме куша да се не поносим.’. Уздање моје су насљедници по вјери, чојству и јунаштву, оних генерација православних вјерника које си ти духовно водио путем Христовим. Вјерујем, биће мудрости да слиједујемо ријечима Псалмописца цара Давида који у Псалму 137 стиховима 8 и 9 пише:8″ Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за Дело које си нама учинила! “:9” Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.’. Владико, за нас који љубимо истину и непријатеље своје, остаје да се сабирамо у миру и љубави према свима. Тако сабрани морамо на традиционалан и молитвени начин вратити цркве и манастире одузете од поретка који је установио Књаз (Краљ) Никола, наш најважнији историски ауторитет у рјешавању црквеног питања.
Драги мој Владико имајући у мојој души вјечно сјећање на твоју жртву принијету на олтар аутокефалне православне цркве а по ријечима Господа нашег Исуса Христа “Ваша ријеч нека буде: “Да, да – Не, не” Што је више од тога, од Злога је. (Матеј 5,33-37), кажем ти, ДА, знам, наставиће непријатељи обнове аутокефалне (канонски признате) православне цркве у Црној Гори, са увредама најприземнијег нивоа. Како су разапињали тебе тако ће разапети и мене. Ипак никад неће успјети да угуше “глас вапијућег у пустињи ‘ који ће позивати сваког православног Хришћанина да се према обнови канонске аутокефалности и рјешавању црквеног питања, односи кроз стихове 5 и 6, Псалма 137, 5 “Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја’. :6 “Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.’
ДА ЈЕ ВЈЕЧНА ЦРНА ГОРА!
јеромонах Антоније
