Зборник Шестоднев (слика), има једну непроцјењиво значајнију редакцијску интервенцију коју запажамо од листа 248р где слиједи слово о Исусовој молитви гдје се Никон позива на оце и даје скраћену варијанту ове молитве:
”Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме”,
И каже да је таква за ум згоднија и ритмичнија.
Но то нам открива и редакторову поимање Исусове молитве коју је практиковао као учени богослов и подвижник исихастичке оријентације.
Да је по разумјевање једне од најслојевитијих учења православне мистике, којима је и сам припадао, Исусову молитву могуће скратит (да нема на крају “мене грјешног”), јер је на неки начин плеоназам, самом чињеницом да се тражи милост од Господа нашег Исуса Христа, а милост траже они који су свјесни учињеног.
Но, вјерујем да постоји још једно разумијевања редактора, да онај који вапи прима, и зна да га је Он оправдао својом жртвом, па се назвасмо “праведношћу Божјом”, “царским свјештнством, изабраним родом”.
Онај који жарку молитву моли, може рећи, “Још на уста није изашла, а ти си ме већ услишио Господе.” Тај и такав моли и прима, куца и отвара му се, тражи и налази.
По оној ријечи “Што сам ја очистио, ти не називај поганим”, зато ово скраћење, јер себе више не назива грјесником, већ постоји дубље освједочење и озарење, да је оправдан, да му је опроштено, не по заслугама и његовим дјелима “да се нико не би хвалио”, него по неисказивој и незаслуженој Божјој милости.
”Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме”
Зборник Шестоднев Никона Јерусалимца из 14 вијека, Манастир Св.Николе на Скадарском језеру, који се данас налази у архиви Манастира Савина у Х.Новом
