Инспирисан накнадном памећу једног саговорника који је учествовао на ткз. “литијама”, желим да подијелим једно разумијевање које сам добио током разговора. Сјећамо се како су организатори тих догађаја веома вјешто покушавали да нас убиједе да су “литије” црквена ствар и стриктно црногорска, да су инсистирали да Вучић и Иринеј остану у Београду, а опозиционе партије ДФ, ДЦГ, СНП и УРА подаље од бина на којима се говорило. И заиста, то је била одлична “фора” и формула њиховог успјеха тако да су и немали број Црногораца задобили за себе.
Да би све ово скратио, одмах ћу прећи на поенту. Све што се десило након 30. августа је заправо показало да је све била невиђена превара, да су главни протагонисти те лажи о црногорском и црквеном карактеру “литија” на волшебан начин скрајнути, Синод СПЦ избрисао све прерогативе самосталности које је Митрополија имала, а званични Београд преко поменутих политичких партија једном вјештом кампањом и сталним присвајањем успјеха „литија“, потпуно капитализовао политичке бенефите свега тога, узео власт у Црној Гори, коју ето контролише скоро три године.
Нас остале Црногорце нијесу преварили, ми смо знали да ће се то десити и стварни карактер највеће преваре 21. вијека, али шта открива израз “превара’ на један неартикулисан начин, о којем се не говори у јавности? Ако си преварен вјерниче и Црногорче, значи да си вјеровао у оно што су ти говорили, да је борба за светиње наша, црногорска и црквена ствар! Што би морало бити! Сама чињеница да си преварен говори да је једина истина оно што си вјеровао у свом срцу.
Тако, “литије” постају најбољи доказ једне идеје аутономије и независности која је постојала у главама вјерника Митрополије Црногорске, и да људи нијесу подржавали ни Патријарха Српског, ни Вучића нити неке партије које се данас ките том побједом, него су вјеровале Амфилохију, Перовићу, Пејовићу, Шћепановићу и другим „корисним будалама“ које је су завеле овај народ.
Након резултата јунских ванредних парламентарних избора, се то може и видјети и у статистици, ако се заправо хладне главе анализира цијела ствар, људи се полако буде из тог бунила. Ми смо тежак народ не само окупаторима него и својим “добротворима”. Није се много окористио нико на нашу несрећу, јер ми смо своји и када се чини да служимо туђину, јер то чинимо због интереса којим нас заводе (што нам није на част, но на срамоту). Због тих биједних интереса смо спремни да се одрекнемо свега, али нема оправдања пред Богом и историјом за организаторе “литија” који су људима стварили лажну слику о цијелом процесу, који заправо они нијесу могли контролисати, а причали су да хоће.
Обећали су нешто што нијесу могли ни по Уставу СПЦ ни по стварној политичкој моћи да контролишу, па је цијела ствар употребљена против Црне Горе и Црногораца. Од тада немамо ни мира, ни стабилности, ни спокоја, од дана када су нам донијели тај “благослов” и “ослобођење”. За све су криве ”корисне будале” које су само искоришћене да преваре и заведу овај унесрећени народ и гурну га још дубље у политичко, морално и економско пропадње, али и саблазан погубну по спасење душа.
Пише: Владика Владимир
Извор: Актуелно
