Многомилостиви и свемилостиви Боже мој, Господе Исусе Христе, из велике љубави сишао си и оваплотио се да би спасао све. И опет, Спасе, спаси ме по благодати, молим Те. Јер ако ме спасеш због дјела, онда то није благодат и дар, него дуг. О велики у милосрђу и неисказани у милости, Ти си, о Христе мој, рекао: који вјерује у мене, биће жив и неће виђети смрти вавијек. Ако, дакле, вјера у Тебе спасава очајнике, ево вјерујем: спаси ме, јер си Ти мој Бог и Саздатељ. Нека ми се мјесто дјела урачуна вјера, Боже мој, стога не тражи дјела која ме оправдавају. Но, ова вјера моја нека замијени све, нека она одговара, нека ме она оправдава, нека ме она покаже учесником Твоје вјечне славе, да ме не би уграбио сатана и да се не би похвалио, о Ријечи, да ме је отео из Твојих руку и заштите. Но, хтио ја или не хтио, спаси ме, Христе Спасе мој; похитај брзо, брзо, погибох, јер си Ти Бог мој од утробе матере моје. Господе, удостој ме да Те сада заволим као што некада завољех сами гријех, и да опет служим Теби без љености усрдно, као што раније служих лажљивом сатани. Особито пак служићу Теби, Господу и Богу моме Исусу Христу, у све дане живота мога, сада и увјек и у вјекове вјекова. Амин.
Categories: Богословски текстови, бесједе и колумне
