„Темељни“ уговор Владе Црне Горе са СПЦ је у супротности са Законом о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница (“Службени лист Црне Горе”, бр. 74/19 и 8/21), у дијелу којим се Српској православној цркви, односно њеним четири епархије, које су регистроване у Црној Гори половином 2021.године, признаје правни континуитет са Православном црквом у Црној Гори, која је пријавијен сходно члану 2. Закона о правном положају вјерских заједница („Службени лист СРЦГ“ бр.9/77 и 26/77).
Увидом у Јединствену евиденцију вјерских заједница (Kњига Евидентираних вјерских заједница и Kњига Регистрованих вјерских заједница), на електронској страници Владе Црне Горе, поменуте епархије СПЦ су уписане као нови правни субјекти, и то
Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве – од 10.06.2021. године
Епархија будимљанско-никшићка Српске православне цркве – од 10.06.2021. године
Епархија захумско-херцеговачка и приморска Српске православне цркве – од 02.07.2021. године и
Епархија Милешевска Српске Православне Цркве – од 24.09.2021. године.
Зато што су пропустиле рок за пријаву предвиђен чланом 61 став 1 Закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница (“Службени лист Црне Горе”, бр. 74/19 и 8/21), који је истекао 08.10.2020. године, па се сходно одредби става 2 истог члана имају се сматрати „неевидентираним вјерским заједницима у смислу овог закона“, чиме су изгубиле правни континуитет са Православном црквом у Црној Гори, која је регистрована 23.11.2016. године у Министарству унутрашњих послова.
На овакав закључак упућује одредба члана 28.став 2 Закона која гласи „нерегистроване и неевидентиране вјерске заједнице немају правни положај вјерских заједница које су регистроване или евидентиране у складу са овим законом и не могу стицати и остваривати права која у складу са правним поретком Црне Горе искључиво припадају регистрованим или евидентираним вјерским заједницама, као правним лицима”.
Такође, члан 14 став 2 Устава Црне Горе јасно дефинише да су „вјерске заједнице равноправне“ и не постоји ни уставни ни законски основ да се уговором са СПЦ, наведеним четири епархије СПЦ, признају већа права од оних који су прописани законом и која имају остале регистроване вјерске заједнице, а нарочито друге православне вјерске заједнице (епархије) у Црној Гори. Ово посебно када се има у виду да се чланом 10 Закона јасно дефинише да само „поједина питања од заједничког интереса за Црну Гору и једну или више вјерских заједница могу се уредити уговором који закључују Влада Црне Горе и вјерске заједнице“.
Никако да се уговором ретроактивно, супротно Уставу и Закону, може признавати правни континуитет неке вјерске заједнице, у овом случају епархијама СПЦ, посебно не у роковима за одржај, упис власништва или реституцију одузете имовине након другог свјетскога рата, која се помиње у предметом ”темељном уговору”.
Извор: Актуелно.ме
Пише: Борис Поповић
(Аутор је ђакон Епархије подгоричко-дукљанске Православне цркве у Црној Гори)
