Божићна посланица вископреосвећеног архиепископа подгоричко-дукљанског Православне цркве Црне Горе, г.г. Владимира o Божићу 2022/2023.година

Данас и ових радосних празничних дана угостимо и примимо Господа у својим домовима, и то тако што ћемо примити оне мале, презрене и одбачене од овог свијета као Њега самога што би примили, не гледајући ко је ко.  Све наше људско нека се данас и заувијек покори вољи Божијој да и ми можемо, као Пресвета Богородица рећи: “Господе, ево слушкиње, односно ево слуге твојега, нека и на мени и са мном буде воља твоја”. Тако ћемо Га свом својом душом узвеличати и навијестити покољењима.

Зашто је ова покорност важна, па зато што из године у годину око празника Рођења Господа нашег Исуса Христа све се више и више истиче оно што је људско, односно политичко, а све мање оно што је јеванђеоско и Божије. Свако гледа оно што је за њега, а нико оно што је добро за све нас.

Да парадокс буде већи, све је више клерикализма и религиозности, а заправо све више сујевјерја и примитивизма да смо у опасности да од духовног пробуђења о којем се наводно хвале, смо добили само комерцијално-традиционално-фолклорно празновања и слављења које потискује суштину и поруку овог празника. Држањем само наших обичаја, остајући у таборима етничког и традиционалистичког наша срца се гуше у властите немире и буре овога света и остају далеко од нашег Господа, Христа Богомладенца, од оног Његовог мира који надилази свако умовање, које овај свијет не позна.

Божић би требао да буде празник мира, и помирења, празник добре воље међу људима. Да буде дан опомене да се само срцем, односно душом која је испуњена миром Божијим може славити Богомладенац, и може живјети наша православна вјера. То је заправо порука оне химне: “Слава на висинама Богу, на земљи мир, а међу људима добра воља.”

Рођење Христово, тако можемо разумјети као чин Божије љубави и давања наде човјечанству, да се тај мир који овај свјет не може дати, задобија и остварује искључиво и потпуно у оваплоћену и рођену Христа Исуса. Ту тајну спасоносне љубави открива нам свети Јован Богослов ријечима: “…Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни” (Јн 3, 16).

На нашу велику жалост, због помањкања хришћанске љубави и врлине међу нама, а инфлације узвишених ријечи и празнословља о вјери које свакодневно слушамо, једино што видимо у свијету а задњих година у нашем црногорском друштву нарочито, je to da владају немири, мржња, користољубље и сукобљавања.

Зашто? Зато што је људима лакше да живе у лажном моралу, да заодјену спољни облик побожности да би испали нешто пред људима, а суштински се одричу стварне силе Божје, јер не вјерују па и не траже “Мир Божији” нити чекају на Њега, већ све што мисле да им припада по некој својој правди покушавају остваре насилним средствима, и успоставе мир острашћеног човјека, који помирење замишља само кроз монополе и терор над неистомишљеницима до њиховог потпуног покоравања. Тај људски мир и разне мировне иницијативе су искључиво засноване на застрашивању и интересима. Оне једино што постижу је да се још више распламсавају немири. Таквима није до Бога, иако можда неки носе мантије и причају данас о Богомладенцу, њима је само до интересног мира, из којег ти “миротворци” желе да задрже своје стечене привилегије и стекну политичку моћ и материјалне профите.

Данас ми можемо да управљамо само своје молитве Господу, јер за такве скоро да нема спаса, нема савјета и поуке, и не дају се уразумити они који су познали Бога, али су како Ријеч каже презрели Његову милост и остају тврде шије која не тражи покајање. Ми се морамо окренути нашој младости, да сијемо добро сјеме у будуће генерације, за оне за које још има наде, да њих покушамо уразумити и сачувати од искушења нашег злог доба. Да их Ријечју Божјом и љубављу очинском наоружамо врлинама и добром, не били они смогли снаге и храбрости да се одбране од свакојаких искушења које нам савремени свијет нуди и намеће, а на којем смо тесту ми као генерација пали.

Да градимо Цркву Божју као Дом молитве за све народе, а Црну Гору на правим хришћанским вриједностима, за које ми нијесмо довољно вјере и искрене љубави према ближњима показали. Да сачувамо као зеницу ока свога тешко стечено јединство наше Црне Горе у свим њеним различитостима, а нарочито јединство њене православне цркве, које можемо једино досегнути ако се окупљамо око Христа као дјеца око родитеља и сложимо у заједничком добру, врлини и слављењу.

Благодат вам од Господа нашег Исуса Христа, љубав Бога и Оца и заједница Светог Духа, да нас Богомладенац Христос сабера у нашим домовима и светим храмовима да се мирбожимо, обожимо и умножимо, ако Бог да.

Поздрављам вас хришћанским поздравом

Мир Божји, Христос се роди.