“Раскол СПЦ са Цариградском патријаршијом и сестринским црквама које су признале или најавиле признање права Екуменском Патријарху да дођелује аутокефалију, конкретно Православној цркви Украјине, простор је који морамо искористити да се пошаље званична иницијатива Екуменском патријарсху да се обнови аутокефалност Православне цркве Црне Горе. Разголитио се до апсурда етнофилетизам Српске цркве, која због Руског утицаја, оспорава Екуменском патријарху управо оно на чему су они створили СПЦ 1922.године”, казао је Лајовић за Стандард.

Он је за наш портал говорио и о томе каква би била Аутокефална Православна црква Црне Горе, за коју се залаже, иницијативи предсједника Црне Горе Мила Ђукановића о обнови аутекефалности цркве, Предлогу закона о слободи вјероисповијести, као и о односу са митрополитом Црногорске православне цркве Михаилом који га је недавно јавно критиковао.

СТАНДАРД: Поводом ваше недавне владичанске хиротоније у Риму, од стране Италијанске православне цркве, и интервјуа који сте дали за италијанске медије о плановима за Италију, молимо Вас да за читаоце Стандарда кажете нешто о вашем раду у Црној Гори, о Епархији Подгоричко-дукљанској којој сте предстојатељ и која се регистровала код надлежног државног сходно Закону о вјерским заједницама.

Лајовић: Јавности је низом саопштења јасно показано да је свјештенство Епархије Подгоричко-дукљанске од почетка изражавало један другачији приступ рјешавању православног питања у Црној Гори, који је на најбољи начин афирмисао блаженопочивши владика Антоније Абрамовић. Различит од оног што смо навикли да слушамо и читамо на релацији СПЦ и ЦПЦ. Рјешење црквеног питања мора да буде засновано на Светом Писму и православним канонима да би било праведно и одрживо. Међутим, свједоци смо да је од тада дошло до једног заокрета од стране појединаца у ЦПЦ, односно, одступања од примарних циљева. Све је то изазвало негативни тренд, значајно осипања вјерника од 1996. до данас, али не и гашење идеје о обнови аутокефалне православне цркве Црне Горе. Јача свијест и у редовима СПЦ да је то једино праведно и могуће рјешење за Црну Гору. И то ће бити. Ми смо у “10 принципа обнове”, који су се нашли у нашем Уставу Епархије, упознали оне који нијесу знали и подсјетили вјернике који су знали, каква је то аутокефална православна црква Црне Горе била до њеног неканонског укидања 1922 године, и какву је ми видимо као обновљену.

laovic2

СТАНДАРД: Kаква би била Аутокефална Православна црква Црне Горе, за коју се залажете?

Лајовић: Биће онаква каква је била прије укидања. То је најприје Једна Црква, јер је један Бог и Отац свију, који је над свима, јер је једна православна вјера наша и једно крштење. Друго, Јединствена Црква у административним границама територије Црне Горе – без прекограничних епархија. Затим, Аутокефална и канонска призната Црква и Саборна Црква свих православно вјерујућих људи у Црној Гори без обзира на њихову етничку, идеолошку или политичку припадност, јер „Бог не гледа ко је ко, него му је из сваког народа мио онај који добро чини“. Црква у којој су све црквенослужбене књиге и литургија на савременом и разимумљивом језику (Црногорском и другим језицима у службеној употреби у Црној Гори). Можда и најважније, Црква која признаје апостолско преимућство Васељенском патријарху и која је у еухаристијском јединству са свим помјесним православним црквама у васељени, Црква источно-православног обреда, како стоји у Уставу Kраљевине Црне Горе од 1905.године. На крају, то је Православна црква са манастирима и црквама који су у власништву државе Црне Горе, са Митрополитом Цетињским на челу, који се бира из редова архијереја у Црној Гори и са свјештенством и вјерницима који поштују државу и који су јој лојални.

СТАНДАРД: Kако ће се то десити, односно како ће се ријешити изузетно комплексан црквени проблем у Црној Гори? У одређеном дијелу јавности Ви словите као човјек који би могао да уједини ЦПЦ и СПЦ. Да ли у томе има истине?

Лајовић: Црна Гора није створила проблем око цркве и православног питања у њој, али га Црна Гора мора ријешити. И ријешиће га. Ако се то буде десило кроз уједињење цркава, зашто се ми залажемо, то ће бити искључиво ђело Духа Светога, а нити једног човјека без обзира на његове снаге, напоре или добре намјере. Данас то јединство многима ђелује немогуће, јер су људи по својој палој природи увјек више заинтересовани да сујетно држе своје “правде”, у лажној сигурности чувају статус-qво, ситне привијегије, принадлежности и комфор. Али ми не би били хришћани ако не би вјеровали у чуда и вјеровали у Исуса Христа који је Глава Цркве, да је Њему могуће да ове садашње непремостиве препреке које разједињују Тијело Господње и друштвено биће Црне Горе, премости, а бедеме сруши. Посљедња иницијатива Предсједника Црне Горе је у том правцу, што нам улива додатни оптимизам и вјеру да је све ово могуће.

СТАНДАРД: Мислите на иницијативу Предсједник Црне Горе Мила Ђукановића о обнови аутекефалне Православне цркве Црне Горе? Али томе су се успротивили митрополити и СПЦ и ЦПЦ. Дио јавности спекулише да предсједник планира да Вас „угура у Синод пројектоване Аутокефалне православне цркве Црне Горе “ гђе бисте служили уз митрополита Амфилохија. Да ли у овим тврдњама има истине?

Лајовић: Да, управо на ту иницијативу мислим. Свјештенство наше Епархије је дало пуну подршку том процесу, који и јесте процес а не питање једностраног акта било чије воље. Сматрамо веома неодговорним пред Богом и грађанима Црне Горе да неко одбацује једну потпуно уставну иницијативу Предсједника суверене државе са већинским православним становништвом, коме припада право по свим канонима да буде иницијатор за добијање остварење аутокефалности, као што смо виђели на примјеру Украјине, када је Томос управо потписао Предсједник њихове државе. Умјесто да свако да свој допринос да се то, пар-екселанс политичко питање рјешава, свједоци смо покушаја да абортирарања идеје прије него угледа свјетло дана, прије него су виђели што тај програм значи, сјели за сто и отворили дијалог. То је неодговорно и непримјерено.

Што се тиче другог дијела вашег питања, иако смо подржали иницијативу то ништа више од тога не значи. Зато морам посебно истаћи да је сав мој однос према Предсједнику Милу Ђукановићу, однос једног грађанина према предсједнику своје државе. Лично имам изузетно поштовање према свему што је урадио протеклих деценија не само као лидер Црне Горе, већ и као Лидер региона, који је сачувао Црну Гору од рата, обновио њену државност и увео земљу у савезе најразвијенијих нација Европе и свијета. Зато, имам пуно повјерење да ће као и све што је започео и завршио до сада, на исти начин успјешно предводити и реализовати овај процес трајног ријешавања црквеног питања у нашој држави. На том путу, увјеравам вас, а то истичемо и на свим састанцима које имамо са државним органима и локалним самопуправама, да ће свјештенство, монаштво и вјерни народ, наше Епархије бити помоћ, подршка и конструктивни елемент, без претензија да својим личним амбицијама оптерећујемо тај процес.

СТАНДАРД: Предлог закона о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница наћи ће се ускоро у скупштинској процедури. Kакав је Ваш став по том питању, да ли вјерске заједнице треба да врате имовину у државно власништво?

Лајовић: Апсолутно. То сам и у уводу истакао. Ми смо тај свој став афирмисали и доказали још док смо започињали грађанску петицију “Аманет” за ревизију и поништење незаконитих уписа на црквеној имовини и враћање у претходно стање тј.у власништво Државе Црне Горе. Ипак, много смо, за неповјеровати, имали опстукција, сличан овом о коме причамо са процесом аутокефалности. Доживјели саботажа и пасивне агресије управо од оних који су наводно декларисани за “црногорску ствар” а заправо само гледају сопствене користи, привилегије и интересе. А велики су интереси и монополи уплетени у овај процес, и једино се снажном политичком вољом свих субјеката којима је Црна Гора на срцу, можем усвојити тај правни акт и законским и судским механизмима те монополе прекинути и обезбједити остварење вјерским слобода свим грађанима Црне Горе. Зато смо дали пуну подршку Влади и ДПС-у али смо позвали и све остале парламентарне партије да одговоре позитивно и створе респектабилну већину у парламенту да овај закон прође. То је услов свих осталих услова да се крене у рјешење црквеног питања у перспективи. Да и ми можемо служити у нашим светињама, оним људима који не пристају да се ресурси Црне Горе користе против њих, Црне Горе и њеног националног и културног идентитета.

СТАНДАРД: У више јавних иступа посљедњих мјесеци дали сте подршку Цариградском патријарху око признања аутокефалности Православне цркве Украјине и његовог писма предсједнику Црне Горе, сматрате ли да је то најава могућих повољних рјешења црногорског православног питања?

Лајовић: Међунардни фактор ће вјерујем много више утицати на рјешење црквеног питања него можда сви наши унутрашњи напори до сада. Након неуспјелог састанка у Београдској патријаршији, архијерејима Цариградске патријаршије постаје јаснија ситуација код нас и ту се отвара простор за ђеловање Црне Горе. Наиме, раскол СПЦ са Цариградском патријаршијом и сестринским црквама које су признале или најавиле признање права Екуменском Патријарху да дођелује аутокефалију, конкретно Православној цркви Украјине, простор је који морамо искористити да се пошаље званична иницијатива Екуменском патријарсху да се обнови аутокефалност Православне цркве Црне Горе. Разголитио се до апсурда етнофилетизам Српске цркве, која због Руског утицаја, оспорава Екуменском патријарху управо оно на чему су они створили СПЦ 1922.године. Зато је и разуман став Цариграда, да ако СПЦ прекида еухаристијско јединство са њима и сестринским црквама због Москве, онда престаје да важи и Томос из 1922 године и ствар враћа на ситуацију прије тога, као што се и у Украјини десило. То је шанса да Православна цркве Сјеверне Македоније и Првославна црква Црне Горе, а вјероватно и Kосова који је до 1922 био под директним омофором Екуменског патријарха, обнови своју аутокефалност. Став Црне Горе треба да буде као и чувени став Општецрногирског збора из 1804 године, јер се неке ствари никад не мијењају ” Ми у прастара доба вјеру Христијанску, нијесмо примили од Руса него од Грка. Ми до сада нијесмо чули да има власт Св. Руски Синод над славено-српским народом изван руских граница живећим, и да о њему води бригу, па ни над нама не може имати никакве власти, зато ми, народ црногорски и брдски, нијесмо поданици Рускога Царства”.

СТАНДАРД: За крај, молим вас да прокоментаришете негативно реаговање Митрпополита Михаила коју је дао нашем Порталу, у вези ваше хиротоније коју сматра дискутабилном, уз питање ко вам је дао одежде у којима сте хиротонисани. И коначно, молим вас да нашим читаоцима објасните какви су сада ваши односи са Црногорском православном црквом.

Лајовић: У Духу постоје само вриједности које вриједи живјети, то је Царство Небеско, заједница људи које повезују иста начела вјере. Дух није ограничени границама и пођелама које неки људи желе поставити. Свако ко вјероисповједа Исуса Христа наш је брат или сестра. Форма има смисла, само ако постоји суштина. Италијанска православна црква је дала велики допринос оснивању ЦПЦ од 90тих до данас. Митрополит Антонио де Росо је био један од оснивача ЦПЦ и почасни члан њеног Светог Синода. Имамо непрестану комуникацију са већином свјештеника ЦПЦ које доживљавамо као своју браћу у Христу, па и са Митрополитом сам имао сусрет. Сматрам да наши различити погледи према иницијативи Државе Црне Горе и рјешењу црквеног питања не смију бити разлог за покушаје личне и моралне дискредитације и идеолошка подметања. Требали би се окренути будућности, овом 21.вијеку и интересима Црне Горе која је земља демократског плурализма, слободе мишљења и људских права, имати мало више унутрашњег капацитета и дијалога, а понајприје хришћанског братољубља и саборности, а мање јавних прозивки и дискредитација и осуђивањима које не доликују духовницима. Сви смо ђеца Божја која понекад паднемо у искушењима, али моја је жеља, а вјерујем и Оца Небеског, да сва Његова ђеца у Црној Гори и Васељени буду заједно и дио једне нове реалности која се наговјештава, а нарочито православни вјерници у Црној Гори, гђе ће сваки партикуларни интерес бити подређен заједниству у Исусу Христу.

Б. Kнежевић

Извор: Стандард


0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published.