За Светог Петра се прича, да је враћајући се из Русије (1785. год.), код војводе Мартиновића на окупу главара, на питање ових: „Шта Бог ради?” – љутито одговорио: „Претура златну јабуку из руке у руку, а то значи неком узима а некоме даје!” Затим је наставио: „Иза мене од наше куће доћ’ ћe владалац један човјек од кога Црна Гора неће виђети никакве користи. Heћe бити познат по сабљи ни пушци, али ћe по перу бити славан и познат у цијелом свијету”. (Овако је прорекао за Владику Рада).
„Иза њега ћe доћ’ човјек од наше куће и неће бити поп ни краљ но нешто између њих. Он ћe прославити Црну Гору и проширити границе, али ћe брзо погинути од свога народа; неће ни десет година владати”. (Овако је прорекао за књаза Данила).
„Иза њега доћ’ ће човјек који ћe бити његова звања и доћераће за краља. Благо Црногорцима који дочекају његову владавину, а куку онима, који дочекају његов свршетак. Ружно ћe умријети … Осрамотиће свој народ и нашу кућу и на њему ће она нестати!” (Овако је прорекао за краља Николу).
Послије овога више није хтио говорити, већ се, веле заплакао …
Из књиге “Црногорска пророчанства”, аутора Чеда Баћовића
