Кондак 1.

Царе вијекова, Који држиш у Десници Својој све путеве живота човјековог силом Свог спасоносног Промисла; захваљујем Ти за сва видљива и скривена добра Твоја: за земаљски живот и за небеске радости Твога будућег Царства. Изливај богато и у будуће милост Своју на нас који Ти пјевамо:

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Икос 1.

Као слабо и беспомоћно дијете родио сам се на земљи, али Анђео Твој, раширивши своја свијетла крила, заклањао је моју колијевку. Од тога часа љубав Твоја сија на свим путевима мојим и чудесно ме води у свјетлост вјечности. Зато Те хвали душа моја и кличе са свима који Те знају:

Слава Теби, Који си нас позвао у живот!

Слава Теби, Који нам откриваш љепоту васељене!

Слава Теби, Који отвараш пред нама небо и земљу као вјечну књигу мудрости!

Слава Твојој вјечности у овом пролазном свијету!

Слава Ти за тајне и јавне милости Твоје!

Слава Ти за сваки уздах мога срца!

Слава Ти за сваки корак живота, за сваки тренутак радости!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 2.

Господе, како нам је добро да будемо Твоји гости. Како нам је лијепо у Твоме свијету. Миришу поља, горе се дижу у небеса, златна свјетлост сунца и лаки облаци огледају се у води. Сва природа тајанствено говори о Теби, све је пуно Твоје милости и све носи печат Твоје љубави. Нека је благословена земља која својом пролазном љепотом буди чежњу за вјечном домовином у Царству Твоме, гдје у непролазној љепоти одјекује пјесма: Алилуја!

 

Икос 2.

Увео си ме у овај живот као у прекрасни врт. Видим небо дубоко и плаво, птице како цвркућу у лету; слушам умирујући шум дрвећа и звучну пјесму вода; уста се моја наслађују мирисним и сочним плодовима. Како је лијепо у Твоме свијету и како је радосно бити у гостима код Тебе.

Слава Ти за празник живота!

Слава Ти за мирис ђурђевка и руже!

Слава Ти за обиље и разноврсност земаљских плодова!

Слава Ти за блистање јутарње росе!

Слава Ти за радостан осмејак зоре којом ме будиш!

Слава Ти за вјечни живот и Царство Небеско!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 3.

Силом Духа Светог одише сваки цвијет. Твој дах осјећам у тихом лелујању мирисних поља. Теби се дивим гледајући склад боја. Куд год погледам, свуда видим љепоту Великога у малом. Слава и хвала животворноме Богу Који застире земљу цвјетним ливадама, вјенчава поља златним класјем и украшава их плавим различком, а душу моју – радошћу созерцања. Радујте се и пјевајте Му: Алилуја!

 

Икос 3.

Како си диван у љепоти пролећа кад се сва земља подмлађује и хиљаде звукова пјевају о Теби: Ти си извор живота, Ти си побједитељ смрти. На блиједој мјесечини и уз песму славуја почивају долине и шуме под снијежно бијелим велом. Сва земља – невјеста Твоја чека Тебе – Вјечног Женика. Кад траву пољску тако одијеваш, како ћеш украсити изабране Твоје кад васкрсну у будућем вијеку. Како ће тада просијати наша тијела и заблистати наше душе.

Слава Теби, Који из тамних дубина земље изводиш толико боја и мириса!

Слава Ти за љепоту природе!

Слава Теби, Који си нас окружио хиљадама Твојих створења!

Слава Ти за дубину Твоје мудрости чији печат носи сва твар!

Слава Ти за умиљење с којим цјеливам траг Твоје невидљиве стопе!

Слава Теби, Који си од искони ужегао јарку свјетлост вјечног живота!

Слава Ти за наду у савршену и вјечну љепоту!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 4.

Како наслађујеш срца оних који размишљају о Теби, Боже. Храниш душу њихову Ријечју Твојом светом. Разговор с Тобом бољи је од уља и слађи од меда. Молитва Богу кријепи и оживљава; испуњава радошћу срце моје. Како величанствен изгледа тада овај свијет и сав живот. Гдје Тебе нема – све је пусто. Где си Ти – тамо је богатство душе. Тамо се као жива вода излива пјесма: Алилуја!

 

Икос 4.

Кад се на земљу спусти ноћ, завлада тишина сна и замру звуци минулог дана, ја видим сјај Твојих небеских станова. Огањ и пурпур, злато и азур наговјештавају неисказану красоту дома Твога и свечано позивају: Пођимо Оцу.

Слава Ти у тихим часовима вечери!

Слава Ти што изливаш дубоки мир на земљу!

Слава Ти за зраке залазећег сунца!

Слава Ти за одмор благодатног сна!

Слава Ти за утјеху у мраку када ми изгледа далек сав свијет!

Слава Ти за топлу молитву моје растрзане душе!

Слава Ти за обећање да ћемо се пробудити у радости Твог невечерњег дана!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 5.

Бура живота не плаши онога у чијем срцу сија свјетлост Твог Божанског Огња. Око мене витлају олује и завијају вјетрови, страх и тама окружују ме; али у мојој души је мир и сјветлост. У њој је Христос. И моје срце пјева: Алилуја!

 

Икос 5.

Гледам Твоје небо осуто звијездама. О како си богат. Колико је свјетлости у Теби. Кроз свјетлост далеких звијезда гледаш ме из вјечности. Ја сам мали и убог, али Господ је са мном. Његова Рука увијек је уза ме и Он ме с љубављу води по свим путевима мојим.

Слава Теби, Који непрестано бдиш нада мном!

Слава Теби, Који промишљаш о сваком мом сусрету с људима!

Слава Ти за љубав сродника и за вјерност пријатеља!

Слава Ти за кротост домаћих животиња које ми служе!

Слава Ти за свијетле тренутке живота!

Слава Ти за чисте радости срца!

Слава Ти за срећу што живим, осјећам и видим!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 6 .

Како си велики у вихору и бури. Како је величанствена Рука Твоја у бљеску муње. Глас Господњи диже се над пољима. Он шуми кроз дрвеће, пролама се у грмљавини. Глас Господњи хучи над водама. Силу Твоју оглашује огањ вулкана. Ти потресаш земљу и до небеса подижеш таласе морске. Слава Теби Који смирујеш гордост срца човјековог. Слава Теби Коме покајнички вапијемо: Алилуја!

 

Икос 6.

Кад бљесак муње обасја ноћ, како нам јадне и биједне изгледају наше земаљске свјетиљке. Тако и варљиве земаљске радости постају безбојне и тамне кад Твоја свјетлост заблиста у души. Зато се душа отима Теби и за Тобом чезне срце моје.

Слава Теби, Који си усадио у срце човјеково неутољиву жеђ за Богом!

Слава Теби што нас ништа земаљско не може у потпуности задовољити!

Слава Теби, Који нас одијеваш у свјетлост!

Слава Теби, Побједитељу духова зла и таме!

Слава Ти за откривења Твоја, за блаженство што осјећамо Тебе и живимо Тобом!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 7.

У хармонији звукова ја чујем Твој зов. У узвишеној љепоти музике, у сјају умјетничких дијела дајеш нам да наслутимо рај. Све што је истински лијепо уздиже к Теби и учи душу да Ти пјева побједну пјесму: Алилуја!

 

Икос 7.

Духом Твојим Светим надахњујеш мисао умјетника, пјесника и научника. Силом Твоје мудрости они пророчки улазе у тајне закона Твојих и откривају нам дубину Твоје мудрости. Њихова дјела и нехотице говоре о Теби. О, како си велики у дјелима Својим. О, како си велики у човјеку.

Слава Теби, Који нам показујеш Своју моћ кроз законе васионе!

Слава Теби, Који све испуњаваш!

Слава Ти за све што нам откриваш по милости Својој!

Слава Ти за све што скриваш од нас по мудрости Својој!

Слава Ти за дубину људскога ума!

Слава Ти за човјекову стваралачку моћ!

Слава Ти за изливе Твоје благодати!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 8.

Како си близу нас у дане болести. Ти посјећујеш болног, спушташ се на постељу страдалника и срце његово разговара с Тобом. Ти озарујеш миром душу у вријеме жалости и страдања. Ти шаљеш неочекивану помоћ. Ти си Утјешитељ, Ти си свезнајућа Љубав, Теби пјевам: Алилуја!

 

Икос 8.

Кад сам Ти се као дијете први пут свјесно обратио, Ти си испунио моју молитву и обасјао ми душу великим миром. Разумијо  сам тада да си Ти добар и да су блажени они који Ти прибјегавају. И зато не престајем да Ти се молим и да Те призивам:

Слава Теби, Који испуњаваш и на добро изводиш жеље моје!

Слава Теби, Који бдиш нада мном дан и ноћ!

Слава Ти за вријеме које пролази и односи нашу тугу и жалости!

Слава Теби, у Коме се ништа не губи, јер свима дарујеш живот вјечни!

Слава Теби, Који си нам обећао жељени сусрет с нашим умрлима!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 9.

Зашто се сва природа тајанствено смијеши у дане празника? Зашто је тада тако лако и радосно на души? Зашто ваздух у храму бива тако свијетао? То је све због струјања благодати Твоје, због одбљеска таворске свјетлости. Небо и земља тада заједно пјевају похвалну пјесму: Алилуја!

 

Икос 9.

Када ме надахњујеш да служим ближњима и када обасјаваш моју душу смирењем, тада зраци Твоје свјетлости падају на моје срце те и оно почиње да зрачи и сија. Као сунце у води тако се у тим тренуцима огледа у мојој души Твој бескрајно кротки, пун љубави и неизрецивим миром озарени Лик.

Слава Теби, Који кроз добра дјела преображаваш наш живот!

Слава Теби, Који си запечатио неисказаном сладошћу сваку своју заповијест!

Слава Теби, Који невидљиво присуствујеш у дјелима милости!

Слава Теби, Који нам шаљеш невоље и жалости како би нас научио да саосјећамо у туђим страдањима!

Слава Ти за љубав коју си уздигао изнад свега земаљског и небеског!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 10.

Што је уништено не може се повратити. Али Ти оживљујеш оне чија је савјест замрла и враћаш првобитну љепоту душама које су је изгубиле. Твоме милосрђу све је могуће. Ти си Љубав, Ти си Творац и Обновитељ. Тебе хвалим пјесмом: Алилуја

 

Икос 10.

Боже мој, Који знаш да је горди анђео Деница отпао од Тебе, не дај ми да посумњам и одступим од Тебе. Изоштри слух мој да бих свагда слушао Твој тајанствени глас и призивао Тебе, свуда присутног:

Слава Теби, Који премудро управљаш мојим животом!

Слава Ти за надахнута предосјећања!

Слава Тн за опомене тајанственог гласа!

Слава Ти за откривења у сну и на јави!

Слава Ти што ометаш моје некорисне намјере!

Слава Ти што ме кроз страдања избављаш од страсти!

Слава Ти што смирујеш срце моје и спасаваш ме од гордости!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 11.

Кроз сав протекли ланац вијекова осјећам топлоту Твог Светог Духа и струјање Божанског Живота. Ти си близу. Времена као да нема. Ја видим Твој Крст – он је ради мене. Дух се мој до праха смирује пред Твојом љубављу, бескрајном и несхватљивом. Зато ћу довијека под Крстом величати Тебе свога Спаситеља пјесмом: Алилуја!

 

Икос 11.

Блажени су они који вечерају с Тобом у Царству Твоме. Али блажени су и они које си још овдје на земљи примио за учеснике Твоје Тајне Вечере. Колико пута си Својом Божанском Руком давао мени грјешном да у причешћу примим Твоје Тијело и Крв. И ја сам примао Светињу и осјећао Твоју љубав неисказану и чудесну.

Слава Ти за несхватљиву и животворну силу благодати!

Слава Теби, Који си установио Цркву Твоју да нам буде тихо пристаниште!

Слава Теби, Који нас наново рађаш кроз животворну воду крштења!

Слава Теби, Који прашташ гријешнику који се каје и обнављаш у њему непорочну чистоту љиљана!

Слава Ти, непресушни Изворе праштања!

Слава Ти за Хљеб небесни и Чашу живота!

Слава Теби Који нас уводиш у царство вјечне радости!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 12.

Видио сам много пута одсјај славе Твоје на лицима умрлих. Каквом неземаљском љепотом и радошћу сијају њихова лица. Како прозрачне и нематеријалне постају њихове црте. Ћутањем својим они пјевају о Теби. Када наступи часи моје смрти, просвети, Боже, и моју душу да Ти пјева: Алилуја!

 

Икос 12.

Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нијесу чуле пјесму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана мјесечином и под бијелим огртачем од снијега који свјетлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видио сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како пјевају вјетрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповиједају о Теби јата звијезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:

Слава Теби, Који си нам показао Свјетлост!

Слава Теби, Који си нас заволио љубављу дубоком, неизмјерном, божанском!

Слава Теби, Који нас ограђујеш свијетлим војскама анђела и светих!

Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!

Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега вијека!

Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!

Слава Ти, Боже, у вијекове!

 

Кондак 13.

О, Свеблага и Животворна Тројице, прими нашу благодарност за сва добра Твоја и покажи нас достојним Твојих вјечних блага, како бисмо, умножили повјерени нам талант, достигли Царство Твоје и ушли у вјечну радост Господа свога, пјевајући Му побједну пјесму: Алилуја!

(Овај 13. Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)