У цркви свете Параскеве у Малој Загреди у Даниловграду, поводом стогодишњице од рођења владике Антонија Абрамовића, свештеници Епархије Подгоричко-дукљанске Православне цркве Црне Горе, одржали су службу и парастос блаженопочившем Митрополиту Црногорском, којом приликом се пригодним говором присутнима обратио јеромонах Антоније Мирановић:
“Данас молитвено обиљежавамо блажену успомену на обновитеља аутокефалности Црногорске православне цркве, владику Антонија Абрамовића. Рођен је 16.јула 1919.године у Ораховцу крај Kотора. Kрштен је на Илиндан, 02.августа исте године, у цркви светог Василија у Доброти. На крштењу добио је мирско име Илија.

По националности Црногорац, почиње служити у манастиру Прасквица (1935) и одлази у манастир Високе Дечане (1937). Свештенички чин је стекао 1941. године, да би 1950. године постао и дечански игуман. Остало је забиљежено да је током ИИ Свјетског рата спасио манастир од разарања. Током наредних година, обављао је службе у разним манастирима, а 1959. године постављен за игумана манастира Савине код Херцег Новог. Године 1961. био је виђен као један од могућих кандидата за упражњено мјесто митрополита црногорско-приморског.
Из Српске православне цркве добија канонски отпуст, те постаје клирик Грчке православне цкрве. Након боравка у Атини (1962), отишао је у Сјеверну Америку (1963). Ступио је у клир Руске заграничне православне цркве у Kанади и три деценије касније именован за викарног епископа.
Пророчким надахнућем, као својеврсни “Црногорски Илија”, навјештавајући обнову аутекафалне православне цркве која је неканонски укинута 1918. године, Владика Антоније се одазвао позиву православних Црногораца, који се нијесу осјећали вјерницима епархија Српске православне цркве у Црној Гори, те се на црквено-народном сабору на Лучиндан 1993. ставио на чело Покрета за обновљење до тада канонски признате и једино постојеће православне цркве у Црној Гори .

Митрополит Антоније, је једна од кључних личности новије Црногорске историје. У служби Божјој провео је 60 година. Његовим сам се подвигом лично надахнуо узимајући то монашко име Антоније када сам примио монашке постриге и ступио у свјештеничку службу, ђелујућу на истој визији коју нам је Владика оставио на срцу.
Остао је упамћен као човјек благости, примјер јеванђеоског живота, јака екуменска и врло популарна личност. Говорио је: “Вјера не смије бити извор мржње”.
Владика Антоније се упокојио 1996. године. Сахрањен је на Цетињу на јавном гробљу. Треба напоменути да и послије толиких година, амбивалентним односом појединих црквених великодостојника према његовом историјском дугу за Црну Гору, његови посмртни остаци ни до данас нијеси премјештени у порту неке црногорске цркве, са посебним обиљежејем које доликује Црногорским владикама, као што је био Антоније Абрамовић, покретач обнове аутокефалности наше православне цркве у Црној Гори.

Слика: Извор

Информативна служба Епархије Подгоричко-дукљанске


0 Comments

Leave a Reply

Avatar placeholder

Your email address will not be published. Required fields are marked *